Menu:

Recent Entries

Categories

Generalna [3]

Links

Generalna

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

KAKO SE PRAVILNO AKCENTUJU PSOVKE

bojanbabic | 22 Mart, 2017 09:49

„U psooovkama sa kuuurcem se uveeek raaadi ooo kuuurcu kaaao praveeedniku, kaaao osveeetniku, kaaao biču, kaaao naaagradi i kaaazni, kaaao booogu ocu, kaaao univerzaaalnom ratniiiku...“

Sporost, razvlačenje slogova, rigidna akcentuacija, dramske i dramatične pauze između reči, pretenciozna anahronost, utisak da biće tišine biva presecano glasom suštine, sve to današnjeg čoveka najpre učini nervoznim. Prvo poželi da promeni stanicu, ali kako sekunde odmiču, sa njima se nižu i rečenice. Ljudske uši se prilagođavaju, i nakon što izdrži prvih deset, dvadeset minuta onoga što može da se doživi kao akademska tortura, um počinje da se prilagođava, pa i da uživa. Tako spikeri trećeg programa Radio Beograda polako kuvaju svoje slušaoce sve dok se ne raspadnu u supi zavisnosti od zahtevnih intelektualnih sadržaja ili virtuznih izvedbi Fazila Saja, Arnolda Šemberga, Sezara Franka, Johana Sebastijana Baha.  Oni satima čitaju čitave eseje, delove knjiga starih majstora pisane reči i misli, kao i savremena dela novih rudara koji miniraju kopove prirode čoveka, društva i svih, njihovim očima ili njihovoj mašti vidljivih svemira. Tako je ovog jutra na tapetu i u etru delo izvesnog doktora i istraživača na institutu za filozofiju, Predraga Krstića O čemu govorimo kada govorimo o psovanju. To je, rečeno je u uvodu, studija koja dokazuje da u svetu mislećih nema i ne sme biti nedostojnih tema.

 

Idiii u kuurac! uooopšte niije taaako samostaaalno i kuuurcoodrediiišno, već je po smiiislu raaazrada slaaanja u ono suuuprotno od kuuurca, uuu piiičku materiiinu, u daaalju i naaajdaaalju matrijaaalnu destinaaaciju kojaaa se mooogla zamisliti, u neee onooo preee rođeeenja, negooo i preee začeeeća, u „očiiinji“. Poštooo poreeed zeeemnog „oootac“ mooože biiiti i nebeeeski, ooodlazak uuu kuuurac je danaaas bliiiži ooodlasku uuu prastaaanje univerzuuuma, nekuuu vrssstu biiig beeenga...“

 

Mali radio ljudi, integrisani u svoje stolice, u zvučno savršeno izolovanim mini-studijima, povijeni nad debelim tomovima, blago se klate nad knjigom, poput dece ortodoksnih jevreja dok bistre Talmud, umesto zulufa prstima uvijajući kablove svojih slušalica. Hvataju ritam. Oni govore divno, kao da smrti nema, kao da je večnost postojanje radosnog iščeznuća nesrećnih entiteta života zvanih ljudi, konačno objedinjenih u jedan duh, sveti duh slušaoca Radio Beograda, trećeg programa. Onda analiziraju, pa dolaze do zaključka kako je psovka sloboda jezika, a sloboda, stara kurva, ima tendenciju da postane banalno, amatersko, diletantsko polje po kom šarlatani plešu svoje veselo vrzino kolo svedenih koraka, i puštaju svoje, još svedenije misli na ispašu. To je sve suprotno od one temeljitosti promišljanja i slojevitosti značenja kojima je posvećen treći program Radio Beograda. Zato je ta stanica koja svoj program prenosi uživo iz nekog prošlog veka, i to je jedna od njenih draži, dugo, na sav glas ignorisala psovke sve dok nije shvatila da se protiv njih na taj način izboriti ne može. Gde ima volje, ima i p(r)uta, pa se neki urednik, izvaljen na oblaku od larpurlartističkog šnea u trenucima vredne dokolice virtuozno dosetio: integrisaćemo pičku i kurca i jebanje izgovarajući ih često i dosledno, na svoj način, razvučenim slogovima, disciplinovanom dikcijom, odmerenim tonom.

I to je, ovog jutra počinjeni, savršeni zločin sistema, njegov mal d'aurore, perfektno ubistvo psovke. Jer pravilno akcentovana psovka nije psovka.

 

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
Previous post»

Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me