Menu:

Recent Entries

Categories

Generalna [3]

Links

Generalna

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

A MARINA KO MARINA (ili: Mrtve žene su krive za globalno zagrevanje)

bojanbabic | 27 Februar, 2017 18:19

 

Upoznajmo Marinu:

“Marina je ceo život bila problematična. U Ivanči je živela sa roditeljima, koji su alkoholičari i mlađim bratom. Sirotinjski život. I Marina je volela da pije. Od srednje škole se vanbračno udavala ko zna koliko puta, bukvalno je išla od jednog do drugog muškarca. Nije prvi put i da "nestane" i da je nema po nekoliko dana.“

Tako nam je predstavljaju meštani idiličnog šumadijskog sela Velika Ivanča (gde se pre četiri godine, sećali se mi toga ili ne, desio masakr u kom je izvesni Ljubiša Bogdanović za kog su isti ti meštani rekli „On je bio miran čovek. Ne znamo šta je dovelo do ove tragedije. Čuli smo samo da je sina ubio hicem u glavu.“, života lišio trinaestoro Ivančana, uključujući i novorođenče). A u izvornoj, necenzurisanoj verziji prenosi  novinar dnevne novine Blic odmah se stavljajući na stranu odbrane bilo kojeg potencijalnog ubice. Marina je nađena u jarku, gola, sa povredama na telu, „ali bez obdukcije, još niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da li je žena ubijena ili je u pitanju nesrećni slučaj”, smatra novinar za shodno da naglasi tu izjavu policijskog službenika.

Vratimo se na Marinu. Dakle, ona je za sad problematična, alkoholičarka, siromašna, od srednje škole se stalno vanbračno udavala! Šta to znači? Ona nije imala momke kao ćerke meštana koji to izjavljuju, nego se vanbračno udavala. Jednom rečju, kurvala se po selu i okolini. Ali meštani su „mirni ljudi“, i ne bi oni izjavili tako nešto.

Marina se ne zaustavlja, ide dalje:

„Prošle godine Marina je ušla u vezu sa jednim muškarcem iz sela Kovačevac. Živela je sa njim nekoliko meseci u Kovačevcu, a onda ga je letos ostavila zbog drugog muškarca. Bivši se toliko razbesneo da je čak zapalio sopstvenu kuću u Kovačevcu zbog nje. Bio je i u pritvoru, a kada je izašao napolje, nije imao gde. Ono što je sve iznenadilo jeste da ga je u svoju kuću primio upravo Marinin otac, Milutin - kažu meštani.“

Stani, stani ptico Dodo, kuda žuriš tako! I bivši ima jade svoje, njemu nije lako. Jadni bivši iz Kovačevca je iskoristio mogućnost legitimne odmazde, ni manje ni više nego zapalivši kuću. Ništa čudno. Ipak Marinin čudovišni čin ostavljanja jednog zbog drugog muškarca, drski dijabolični presedan neviđen u dugoj istoriji beščašća ne zaslužuje nežniju osvetu. Ni to spaljivanje nije bilo dovoljno da se duševna bol Kovačevčanina iskupi, već je Marinin otac, u avramovskom naletu velikodušnosti dostojnom starozavetnog mita, primio palikuću pod svoj krov. Amen.

Puzla, sačinjena od krpica svedočenja meštana se polako slaže i stvara zastrašujuću sliku žene-đavola.

U to vreme, Marina je već počela da živi sa sa drugim muškarcem, Miletom M. u njegovoj kući u Velikoj Ivanči. Muškarac sa kojim je živela je i prijavio policiji njen nestanak. I roditelji su bili zabrinuti jer nikada nije nestajala duže od dva, tri dana. (A setimo se, često se „vanbračno udavala“(sic.)) Prošle nedelje su čak išli kod jednog vidovnjaka osam kilometara dalje od njihovog sela, kako bi saznali šta je sa njom. Nije bilo prevoza, pa su jadni ljudi išli i vratili se peške - nastavljaju priču meštani. U to vreme, Marina je već bila mrtva.“

Avaj, hiljadu avaja i još više usedeličkih ahova - „jadni ljudisu išli pešice do vidovnjaka. I ne samo što su išli, nego su se i vratili (orfejski se ne okrećući za sobom). Jadan je i njen bivši. Jadan je i njen aktualni koji je prijavio njen nestanak a kojeg inače njena majka sumnjiči da joj je ubio ćerku i držao njeno telo u zamrzivaču danima pre nego što je bacio u nigdinu Velike Krsne. Dakle ona nije iz Velike Krsne, nego iz Velike Ivanče, samo su njeni posmrtni ostaci (dramatičnog li eufemizma) pronađeni u Velikoj Krsni. Ta nominalna veličina možda je najjednostavniji odbrambeni mehanizam, Sibilin otrovani medenjak koji uspavljuje Kerbera zvanog grandomanija malih, običnih ljudi, mirnih građana. Dakle, da obnovimo, svi su jadni i svima je bilo teško: roditeljima, nevenčanim supruzima i svim ostalim muškarcima, meštanima, vidovnjacima, a bogami ni policiji nije bilo lako, samo se Marina (ni jadna, ni nesrećna, ni žrtva), koja je inače bolovala od epilepsije (Dostojevski se oseća prozvanim) bez ikakve brige izležavala mrtva u nepokošenoj travi, kao da je to nešto ne znam ni ja šta posebno. Opalimo po lakoj meti, po mrtvoj ženi, okrivimo je za sve, mrtva usta ne govore, mrtva društva ne romore, živimo u našim Velikim zaseocima, i brzo, brže zaboravljajmo smrti, i tiho, tiše, dok padaju kiše, dajmo izjave i pišimo članke bez elementarne ljudskosti i svesti o realnoj poziciji žene, te većinske manjine.

U međuvremenu se obdukcijom utvrdilo da Marina nije ubijena, već je nastradala nenasilnom smrću, iako se u prvom članku navelo da joj je telo bilo puno povreda. Ne želim da ulazim u sudska pitanja. Od suda bežim kao od otvorenog pisma Željka Mitrovića. Samo želim da kažem sledeće: bez obzira na to da li je Marina nastradala od ruke nekog od svojih muškaraca, ili od svoje ruke, ili se prosto napila i pala u jarugu, ili je doživela epileptični napad koji je onesposobio za dalje gacanje po bukvalnoj i metaforičkoj kaljuzi, kakva god da je Marina žena bila, a koliko znamo, ona nije zgrešila ozonsku rupu, nije nikoga silovala, nije nikome smanjila penziju, nije donela zakon o radu koji omalovažava prava radnika, dakle ljudi, niti je počinila ratni zločin, ona, u najmanju ruku zaslužuje nekoliko dobrih reči kao epitaf, i kao molbu novinarima koji se budu bavili ovom temom ubuduće.

Marina, volela je život i slobodu više nego što su život i sloboda voleli nju. Neka počiva u miru.

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me